О књизи: 2001 / „Време спољашњег ропства и унутрашњег ослобођења” – немогуће је дефинисати ово доба прецизније од Херцена... Николај није био онај глупи и бездушни деспот, како га обично приказују. Особина његовог карактера, који по природи није био нимало лош, била је непоколебљива оданост принципима којима је једном заувек овладао... Доктринар по природи, тврдоглаво је привијао живот својим формулама, а када је живот оклизнуо далеко од његових руку, кривио је за то људску непослушност... и постојано ишао истим путем. Сматрао је себе одговорним за све што се дешавало у држави, желео је све да зна и свиме управља – да зна сваку свађу између вође и гувернера и да надгледа изградњу сваке стражарнице у окружном граду – и исцрпљен је у бесплодним напорима. да пригрли неизмерност и доведе живот у симетричан ред... Он није зао човек – он воли Русију и служи њеном добру са невероватном несебичношћу, али не познаје Русију, јер је гледа кроз призму своје доктрине..